Школско двориште је много више од безличног простора поред школе, који окружују сиви зидови. То је место где се игра, смеје, плаче, деле ђачке и љубавне тајне. Двориште је мала сцена ђачког живота.
Наше школско двориште се са љубављу и посвећеношћу одржава и негује још од давне 1964. године како би наши ђаци одрастали и уживали у пријатном амбијенту. Свака генерација основаца допринела је његовој лепоти и сваку генерацију везује за њега нека лепа успомена.
У школском дворишту сваког 1. септембра нова генерација првака започиње свој школски живот. Ту се упознају са својим учитељима и школским другарима, ту настају прве слике из школе. Врло симболично, али на истом месту, на трибинама, годинама уназад и наши матуранти се сликају са својим одељењима, учитељима и наставницима. То је слика која се чува. То су успомене за цео живот. Зато смо у уторак били дубоко узнемирени због призора који смо затекли у нашем школском дворишту. Све што су генерације стварале, било је наружено примитивним графитима, којима место није ни на једној јавној површини, а нарочито не у основној школи коју похађају деца узраста од 7 до 15 година.
Родитељи, као истински чувари лепоте дечјег света, одлучили су да нешто промене. Већ данас, у суботу, уместо уобичајених планова, окупили су се у школском дворишту са четкама, бојама и великим осмесима. Наравно, одмах су им се придружили учитељи, наставници и наши бивши ученици. Док су се правили планови шта насликати и којом бојом обојити, двориште је оживело од смеха. Врло брзо на местима где су некада били ружни графити, појавили су се цветови, сунца и симболи љубави, дружења, игре и заједништва. Све је урађено са пуно љубави и пажње. Сада сваки пут када се наши драги ђаци буду играли и дружили у школском дворишту, весела и шарена уметничка дела подсетиће их на љубав и бригу родитеља, учитеља и наставника.
Захваљујемо се родитељима што су својом брзом реакцијом и одличном организацијом поново учинили наше школско двориште лепим местом.
